Izaberite stranicu

Šta je zeolit?

Zeoliti su mikroporozni, aluminosilikatni minerali koji se najčešće koriste kao adsorbensi (imaju sposobnost da usvoje neku materiju u svoju strukturu). Zeoliti imaju poroznu strukturu koja može da usvoji natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, ali i teške metale koji mogu biti toksični za organizam: živu, olovo, uranijum.

Prirodni zeolit nastaje kada vulkanske stene i pepeo dođu u kontakt sa alkalnim podzemnim vodama. Zeolit iz prirode nije dovoljno čist za ljudsku upotrebu, jer sadrži i minerale, metale, kvarc, te se zato prečišćava da bi mogao da se koristi kod ljudi.

Za upotrebu kod ljudi se koristi vrsta zeolita – klinoptilolit, koji je po sastavu alumino-natrijumski ili alumino-kalcijumski silikat. U tehnološkom postupku mehaničke aktivacije zeolit se usitnjava do veličine mikrona, čime mu se povećava slobodna površina, tj. povećava se adsorpcioni kapacitet i sposobnost jonske izmene. Mikroni zeolita stabilišu ćelijske strukture i uklanjaju razgradne proizvode metabolizma.

Slikovito opisano klinoptilolit izgleda kao pčelinje saće, koje je negativno naelektrisano te ima sposobnost vezivanja pozitivno naelektrisanih jona teških metala, toksina, štetnih hemikalija. Zeolit se izlučuje iz organizma urinom u roku od 6 do 8 sati.

zeolite2

Kako deluje zeolit?

Najpoznatije dejstvo zeolita je kao adsorbensa. Zeolit se uzima kod raznih vrsta trovanja, jer vezuje za sebe toksine, teške metale, hemikalije, te im smanjuje koncentraciju u organizmu.

Zeolit je koristan i kao antioksidans, jer sprečava negativno dejstvo slobodnih radikala na ćelije. Slobodni radikali nastaju pod dejstvom zagađenja, zračenja, stresa, a to su nestabilni molekuli koji reaguju sa drugim molekulima da bi postali stabilni. Pri ovoj reakciji napadnuti molekul sada postaje nestabilan, tj. postaje slobodni radikal, pa napada druge stabilne molekule. Na taj način dolazi do oštećenja ćelija i nastanka mutacija gena, stvaranja kancerogenih ćelija, oštećenja krvnih sudova, a u krajnjem ishodu razvijaju se bolesti, kao što su kancer, srčana oboljenja, dijabetes, oboljenja jetre i drugih organa.

Zeolit se koristi za adsorpciju bakterijskih toksina, mikotoksina i drugih nečistoća koji mogu dovesti do oboljenja u organizmu.

Zeolit se koristi za poboljšanje opšteg zdravlja i imuniteta, utiče na smanjenje nivoa šećera u krvi i posledičnih komplikacija dijabetesa, smanjuje oštećenja krvnih sudova kod ateroskleroze, smanjuje koncentraciju holesterola i triglicerida u krvi. Posebno je efikasan kod trovanja i bolesti jetre.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba koristiti zeolit?

Pošto zeolit ima veliku sposobnost usvajanja molekula (adsorpcije), treba ga uzimati 6 sati pre ili posle upotrebe lekova, vitamina, minerala, jer ako se uzima istovremeno sa lekovima može ih adsorbovati i sprečiti njihovo dejstvo.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi zeolita?

Nisu zabeležena neželjena dejstva kod upotrebe zeolita.

U kojim slučajevima ne treba koristiti zeolit?

Zeolit se ne preporučuje deci do 3 godine, trudnicama, pacijentima na hemodijalizi, kod oboljenja bubrega i osobama sa transplantatima. Zeolit ne treba uzimati dva dana pre, za vreme i dva dana posle hemo i zračne terapije.

Floralip kapi 100 ml Mediflora

šifra proizvoda 00378
1.100,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

FloraLip®, biljne kapi pomažu u terapiji i očuvanju zdravlja kod:

  • povišenog nivoa holesterola i triglicerida u krvi
  • štite jetru od toksina i infekcija
  • dugotrajnog uzimanja lekova
  • otežanog varenja, nadutosti, opstipacije
  • pomaže lakše izmokravanje
  • aterosklerotičnih promena na zidovima krvnih sudova

FloraLip biljne kapi za jetru i holesterol pomažu razgradnju holesterola u žučne kiseline i eliminaciju viška holesterola iz organizma putem sistema za varenje. Ova dva procesa dovode do smanjenja nivoa „lošeg“ i povećanja nivoa „dobrog“ holesterola u krvi.

Ekstrakt artičoke, sikavice i ruse trave poboljšava protok žuči i tako deluje blagotvorno kod svih tegoba koje se javljaju kao posledica lošeg protoka žuči: osećaj nadutosti, mučnina, gorušica, otežano varenje i opstipacija. Usled svog snažnog antioksidativnog dejstva, artičoka i sikavica štite jetru od toksina i infekcija i stimuliše regeneraciju ćelija jetre. Grčko seme deluje povoljno na regulisanje metaboličkih poremećaja

Povišen nivo holesterola (hiperholesterolemija) u cirkulaciji i njegove posledice kao što je nastanak i razvoj aterosklerotičnih promena na zidovima krvnih sudova jedan je od najvažnijih faktora rizika od obolevanja i mortaliteta kod osoba srednjeg i starijeg životnog doba. Povećan rizik od nastanka koronarne bolesti srazmeran je povišenom nivou LDL (“loš”), a smanjuje se sa povećanjem koncentracije HDL (»dobar«) holesterola.

Prva mera za regulisanje povišene koncentracije holesterola je pridržavanje režima ishrane sa smanjenom količinom masti i holesterola. Međutim, promene u načinu ishrane često nisu dovoljne za snižavanje povišenog nivoa holesterola. U tom slučaju, dijetetski suplementi kao dodatak redovnoj ishrani mogu da pomognu u snižavanju koncentracije holesterola u krvi.FloraLip® biljne kapi sadrže mešavinu biljnih tinktura koje mogu da doprinesu snižavanju nivoa holesterola i sprečavanju slepljivanja krvnih pločica (trombocita). mogu da dovedu do značajnog sniženja vrednosti faktora rizika holesterol/ HDLholesterol i indeksa ateroskleroze LDL/HDL holesterol.

Šta je ateroskleroza i uzorci nastanka?

Naziv ateroskleroza potiče od grčke reči athero – kašasto, i reči skleroze- tvrdo. Ateroskleroza je patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije. Obično pogađa velike i srednje velike arterije. Tek posle 65. godine, nakupljanje stranih materija i stvaranje plakova predstavlja normalan proces starenja.

Ateroskleroza pre tih godina izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život. Aterični plakovi mogu da narastu dovoljno da značajno smanjuju protok krvi kroz arterije. Glavne komplikacije nastaju kada je zid arterije toliko istanjen da može da dođe do pucanja. Usled ovog procesa, dolazi do izliva i mogućnosti stvaranja ugrušaka krvi koji može da zaustavi protok krvi u vidu tromboze ili embolije, ako ode na neko drugo mesto u telu. Ateroskleroza je tihi ubica, napreduje sporo i sigurno a simptome daje tek u odmakloj fazi bolesti.

Simptomi

Ateroskleroza obično ne uzrokuje simptome sve do trenutka kada dođe do značajnog začepljenja arterije. Tada se pojavljuju prvi simptomi slični angini pectoris ili infarktu, i tada mnogi ljudi saznaju da imaju ovaj problem. Anginozni bol u grudima, osećaj nelagodnosti i pritiska, jedan je od znakova da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika i samim tim da postoji neko zakrčenje. Osećaj može da se širi u predelu ramena, ruke i vrata. Emocionalni stres može izazvati anginozni bol. Kada se aterosklerotični plak nalazi u karotidnim arterijama (arterije vrata, koje obezbeđuju mozak kiseonikom) i izazove njihovo suženje, javljaju se simptomi moždanog udara. Ovi simptomi uključuju naglu utrnulost, slabost i vrtoglavicu. Aterosklerotično suženje arterija donjih ekstremiteta može dovesti do ukočenosti, bola, a ponekad i opasne infekcije.

Upotreba: 30 kapi 3-4 puta dnevno pola sata pre jela.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije