Povećan nivo masti u krvi
Povećan nivo masti u krvi se javlja kao posledica prekomernog unosa zasićenih masti – masti životinjskog porekla. Takođe, može biti i genetski uslovljeno, pri čemu jetra pojačano stvara holesterol. Masti se u krvi transportuju u posebno spakovanim paketićima, koji se međusobno razlikuju po sadržaju masnih kiselina, holesterola i proteina (nosač). LDL ili tzv. LOŠ HOLESTEROL sadrži mnogo više holesterola nego proteina, dok HDL ili tzv. DOBAR HOLESTEROL sadrži veću količinu proteina (nosača) od holesterola. Svaki procenat povećanja HDL – dobrog holesterola, odnosno smanjenje LDL – lošeg holesterola, predstavlja zaštitu krvnih sudova i srca, i smanjuje za 2% smrtnost i onesposobljenost usled oboljenja srca i krvnih sudova.
Suženje krvnih sudova – ateroskleroza
Masti u krvi mogu da se zalepe na zidove krvnih sudova i da smanje njihovu prohodnost i elastičnost (aterosklerotski plak). Masti podležu daljoj oksidativnoj degradaciji (u prirodi se ovaj proces naziva užeglost), pri čemu dovode i do oštećenja zidova krvnih sudova. U slučaju da se deo naslaga na zidovima krvnih sudova otkine, nastaje tromb. Tromb može dovesti do začepljenja manjih krvnih sudova i do prestanka protoka krvi (prestaje transport kiseonika i nutrijenata). Ako dođe do začepljenja krvnih sudova u srcu, nastaje srčani infarkt (deo srčanog mišića ostaje bez kiseonika i odumire, a ako dođe do oštećenja suviše velikog dela srca, posledice mogu biti i fatalne). Ukoliko dođe do začepljenja krvnih sudova u mozgu, nastaje šlog (deo mozga ostaje bez kiseonika i odumire, pri čemu može doći do gubitka funkcija koje su bile u nadležnosti oštećenog dela mozga). U slučaju razgradnje tromba ne dolazi do bilo kakvih posledica.
Kvalitetnom ishranom smanjujete mogućnost nastanka tromba
Poznato je i u našem narodu da se slanina jede s belim lukom, to je zato što beli luk ima sposobnost da smanjuje nivo masti u krvi i razređuje krv, čime se smanjuje mogućnost nastanka tromba.
Iskustvo je pokazalo da ishrana bogata morskom ribom, maslinovim uljem, voćem, povrćem i venom – mediteranska ishrana – omogućava regulaciju nivoa masti u krvi i smanjenje mogućih komplikacija. Masne morske ribe su bogate omega 3 masnim kiselinama, za koje je utvrđeno da povoljno utiču na odnos dobrog i lošeg holesterola. Eskimi u svojoj ishrani pretežno koriste masne morske ribe i imaju najnižu stopu srčanih oboljenja i posledičnih komplikacija. Maslinovo ulje je bogato nezasićenim masnim kiselinama, koje omogućavaju povoljan nivo masti u krvi. Poznat je i francuski paradoks – naime Francuzi se hrane slično Nemcima, tj. u ishrani imaju zastupljene zasićene masti životinjskog porekla, ali za razliku od Nemaca piju vino posle jela.
Nauka je dokazala prisustvo polifenolnih jedinjenja iz semena grožđa, koja štite krvne sudove od oštećenja usled oksidacije masti .
Citrusno voće (limun, narandža, grejpfrut) je bogato bioflavonoidima, koji sprečavaju oksidaciju masti (u prirodi proces užeglosti) pod dejstvom raznih štetnih materija, zračenja, hemikalija, kojima smo svakodnevno izloženi.
- Povećan nivo masti u krvi, holesterol, trigliceridi – omega 3 masne kiseline, beli luk, maslinovo ulje, lecitin, biljna vlakna, smanjen unos zasićenih masti.
- Sprečavanje oksidacije masti i oštećenja krvnih sudova (komplikacije kao što su infarkt miokarda, moždani udar) – bioflavonoidi, seme grožđa, resveratol.