U različitim periodima života žene imaju posebne potrebe za određenim hranljivim materijama. Devojčicama je, kao i dečacima, u periodu rasta i razvoja potreban vitamin D i kalcijum za izgradnju jakih kostiju. U periodu trudnoće i dojenja povećane su potrebe za folnom kiselinom i gvožđem, ali i za svim drugim nutrijentima. Kod žena u menopauzi često se povećava unos kalcijuma, u cilju prevencije osteoporoze.

Reproduktivni period: gvožđe i folna kiselina

Ako se stalno osećate iscrpljeno i umorno, možda ste anemični i nedostaje Vam gvožđa. Ženama su potrebne veće količine gvožđa nego muškarcima, jer gube krv putem menstrualnog krvarenja. U trudnoći posebno rastu potrebe za gvožđem. Dnevne potrebe za gvožđem žena od 19-50 godina su 18mg dnevno, a za trudnice 27mg dnevno. Dobri izvori gvožđa su: džigerica, crveno meso, kopriva, kupinovo vino, cvekla. Ukoliko započnete trudnoću sa niskim sadržajem gvožđa rizikujete da to stanje preraste u anemiju, a tada će i beba dobiti manje gvožđa nego što joj je potrebno.

Folna kiselina je još jedan neophodan nutrijent za žene u reproduktivnom periodu. Nizak nivo folne kiseline može dovesti do razvoja neuroloških oštećenja kod fetusa. Pošto je veliki broj trudnoća neplaniran, žene treba da unose dovoljno folata čak i ako ne planiraju trudnoću. Žene koje žele da zatrudne treba da pripreme svoj organizam za trudnoću, što znači i povećan unos folata. Smatra se da su dnevne potrebe organizma za folnom kiselinom 400 mikrograma, a u trudnoći 600 mikrograma. Dobri izvori folne kiseline su: pasulj, orasi, spanać, pšenične klice, kikiriki.

U trudnoći ne treba jesti za dvoje

Iako trudnicama treba više ugljenih hidrata i kalorija, one ipak ne treba da jedu za dvoje. Smatra se da je u drugom tromesečju potrebno oko 350 kalorija više nego uobičajeno, a u trećem tromesečju oko 400 kalorija više nego uobičajeno. Takođe, vrlo je bitno kakvu hranu trudnica jede, ako jede brzu hranu i beba će jesti brzu hranu, a ako se hrani kvalitetno i beba će dobiti takvu hranu. Sve što trudnica stavi u sebe utiče i na bebu, a isto važi i za dojilje.

Za devojčice: kalcijum i gvožđe

Deca obično najviše vole brzu hranu, grickalice, koje su bogate mastima i ugljenim hidratima, a nemaju mnogo hranljivih materija. Tinejdžerkama je potrebno 1300mg kalcijuma dnevno radi izgradnje jakih kostiju. Smatra se da skoro 80% devojčica nema dovoljan unos kalcijuma. Mleko, jogurt, sir, mlečni sladoledi, soja su dobri izvori kalcijuma.

Tinejdžerkama treba bar 15mg gvožđa dnevno. U nedostatku gvožđa nastaje anemija, koja se ispoljava malaksalošću, umorom, slabošću.

Menopauza: kalcijum i vitamin D

Kada dođete u menopauzu ponovo rastu potrebe za kalcijumom na 1000-1200mg dnevno. Izgleda da većina žena ishranom dobija oko 600mg, a to ipak nije dovoljno. Takođe, i vitamin D je bitan, jer bez njega nema usvajanja kalcijuma. U menopauzi dolazi do prestanka stvaranja estrogena, pa se kalcijum slabije deponuje u kosti.

Dakle, žene koje dobiju hormonsku supstitucionu terapiju ili koje koriste fitoestrogene, doprinose očuvanju zdravlja kostiju, jer estrogen čuva kosti. Pošto u menopauzi dolazi do gubitka menstruacije, dnevne potrebe za gvožđem padaju na 8mg dnevno.