Izaberite stranicu

Mnogi stručnjaci veruju da u nastanku svih bolesti i stres ima udela. Neko ko dobro podnosi stres jednostavno se ne razboljeva.

Koliko puta ste dobili groznicu ili se prehladili dok ste bili izloženi jakom stresu ili se brinuli oko nečeg? Zato treba znati da, koje god lekove da koristite za smanjenje trenutnih simptoma, najvažnije je da svesno radite na smanjenju stresogenih faktora koji su doveli do pojave bolesti. Stresni način života, briga, nervoza treba da se uklone, jer su preduslov za nastanak raznih oboljenja.

Evo nečega o čemu treba da razmislite. Da li je stres drugačiji danas nego što je bio pre nekoliko decenija? Današnji stres je dugotrajniji, intenzivniji i pogubniji, jer potiče pre svega iz psiholoških izvora, a ne iz fizičkih. Stres je povezan sa trenutnim reakcijama nad kojima nemamo kontrolu, a koje su prvobitno služile kao pomoć organizmu pod stresom, jer je stres bio fizičke prirode:

  • Povećanje frekvencije srčanog ritma i krvnog pritiska radi boljeg snabdevanja mozga krvlju i pravovremenih reakcija
  • Povećanje koncentracije šećera u krvi da bi organizam imao više „goriva“
  • Krv iz stomaka se prebacuje u velike mišiće ruku i nogu da bi obezbedila više snage za borbu i veću brzinu u bežanju sa potencijalno opasnih mesta
  • Zgrušavanje krvi brže nastaje da se spreči gubitak krvi ili unutrašnja krvarenja



Ove reakcije su se izdvojile tokom ljudske evolucije, jer su spasavale živote ljudima i olakšavale čoveku suočavanje sa fizičkim izazovima. Ipak, priroda stresa za savremenog čoveka nije takve prirode, jer ne potiče od suočavanja sa opasnim tigrom ili ljutim ratnikom, već nastaje usled emocionalnih pretnji kao što su gužve u saobraćaju, sukob sa kolegama, porodicom, prijateljima, sa kojima se ljudi stalno susreću.

Nažalost, iako su se izvori stresa promenili, naš organizam koji je evolutivno prilagođen da reaguje na fizičke izvore stresa i dalje tako reaguje. S tim da su reakcije organizma sada štetne, pa čak i smrtonosne. Što je najgore, stres se stalno ponavlja i mnogi ljudi žive pod konstantnim stresom. Na taj način on se javlja kao stalni faktor koji pogoršava zdravlje, povećava krvni pritisak, povećava šećer u krvi (dijabetes), stimuliše lučenje kortizola, pad imuniteta. Stres je civilizacijska bolest i značajan faktor rizika za razvoj oboljenja, a ljudski organizam tek treba da evoluira u naredih nekoliko hiljada godina i da se prilagodi novoj vrsti psihogenog stresa.