Izaberite stranicu

Stres je način života za većinu ljudi u modernom svetu. Plaćamo mu visoku cenu, jer se smatra da je 70% poseta lekaru opšte prakse izazvano posledicama stresa. Stres je povezan i sa najčešćim uzrocima smrti, uključujući oboljenja srca, rak, oboljenja pluća, nesreće na radu i u saobraćaju, ciroze, samoubistva.

Sedam saveta za smanjenje stresa:

1. Uzmite godišnji – verovatno ovo zvuči ludo i nemoguće, jer nemate kome da ostavite svoje brojne obaveze. Ipak, stvari se dešavaju i bez Vas, kad ste na godišnjem. Reći ćete da nemate uslova za godišnji odmor, ali ako ste zaista preterali sa obavezama, tenzijama i napetošću, to može biti najpametnije rešenje. Ako posežete za hranom, cigaretama, duvanom, alkoholom kao lekovima protiv stresa, to je najbolji znak da Vam treba odmor. U slučaju da nemate na raspolaganju dve nedelje godišnjeg, odmorite se za vikend ili samo na jedan dan. Otputujte negde na selo, u goste, na planinu. Što više izađete iz svoje svakodnevne kolotečine, više ćete moći da sagledate sebe i svoje probleme iz novog ugla. Dovoljno je da odete na planinarenje jedan dan, na vikendicu na Dunav, na selo kod babe ili tome slično.

2. Vežbajte – prosto i jednostavno, vežbanje čini da izgledate lepše i da se osećate lepše. Probajte da uvrstite treniranje u svoju svakodnevnu rutinu, kao i pranje zuba ili večeranje. Ako učinite da vežbanje postane način života, ono postaje deo Vašeg života, a ne još jedna obaveza za koju treba naći vremena.

3. Izrazite se – izražavanje svih briga i problema je sjajan način da se rasterete misli i smanji nivo stresa. Nađite prijatelja ili terapeuta sa kojim ćete pričati, važno je ne držati sve u sebi. Kafenisanja, ispijanja pića, ogovaranja su vid rasterećenja i nisu slučajno deo svakodnevne rutine. Možete probati i sa pisanjem dnevnika. Prebacivanje stvari iz glave na papir može doprineti sređivanju haosa koji osećate u glavi.


4. Zahtevajte svoj mir - afirmacione rečenice koje zapišete i stavite na mesto, kao što je ogledalo u kupatilu, gde možete da ih ponavljate 5-10 puta dnevno. Na ovaj način pomoći ćete sebi da postanete osoba kakva biste želeli da budete. Što više ponavljate neku misao, ona sve više postaje deo Vaše psihe. Smislite slogan koji se najbolje odnosi na Vas, npr. „Ja sam mirna i spokojna i sve je u najboljem redu“.

5. Čitajte, molite se , meditirajte - cilj je da steknete perspektivu o stvarima koje su mnogo veće od Vas samih i u poređenju sa kojima Vaši problemi izgledaju beznačajno. Postoje knjige iz oblasti psihologije i religije koje Vam mogu biti od pomoći.

6. Ne izbegavajte - ako postoji nešto što vas brine, pronađite načine da se osećate kao da držite stvari pod kontrolom. Obično kad nas nešto preokupira i kad mislimo da je loše, to nije stvarno toliki problem kao što se nama čini.

7. Duboko dišite - u trenucima kada Vam se čini da ćete eksplodirati, probajte da duboko dišete. Udišite polako brojeći do 10 i izdišite istom brzinom kroz nos. Pre nego što naglo i naprasno odreagujete, duboko disanje će Vam pomoći da se usredsredite na rešavanje problema.
Moderan život je pun žurbe, zacrtanih rokova, frustracija, zahteva, pa je mnogim ljudima stres postao način života. Stres nije uvek loš, malo stresa pokreće na akciju i motiviše da se ostvari što bolji rezultat, ali konstantna izloženost stresu i stalna napetost ostavlja tragove na telu i duši.