Prema nekim istraživanjima svaka druga žena je anemična. Zašto je to tako česta pojava? Da li je moguće da nas je dragi Bog, majka priroda ili već stvoritelj napravio takve da ne možemo svoj organizam snabdeti sa dovoljnom količinom kiseonika (od kojeg potpuno zavisimo)? Nemoguće da je serijska greška, jer je previše serija u pitanju.
Koliko je žena koje su često umorne, bez energije, lako se zadišu, malaksaju? Još kad se tome doda pad koncentracije i pažnje uopšte, eto još jednog problema. Anemija se kod nas ne shvata ozbiljno, jer od nje se ne umire, sa tim se živi, ali je kvalitet života smanjen. Da ne govorimo da u nedostatku kiseonika kreću da bujaju razne bolesti, kojima baš prijaju takvi uslovi, spomenimo samo kancerogene ćelije.
Gvožđe je u našem organizmu zapakovano u jedan protein, hemoglobin, i tu mu je zadatak da veže kiseonik u plućima i prenese ga do svake ćelije u organizmu. Međutim, to gvožđe se jako teško usvaja iz hrane, a lako gubi, jer žene gube krv menstruacijom svaki mesec. To je osnovni razlog zašto su toliko podložne anemiji. Međutim, takve smo stvorene, svaki mesec se materica priprema da primi plod i ako se plod ne nastani u njoj, ona mora da baci celu postelju koja je spremljena, pa da sprema novu i tako stalno. A krv se gubi i gubi.
Pošto je polovina žena anemično, da li to dalje znači da je verovatno i svaka druga trudnica anemična (nadamo se da nije)? Dakle, zamislite ženu koja ulazi u trudnoću anemična, tj. njen organizam već nema dovoljno kiseonika. Organizam te žene tek treba da tokom narednih devet meseci formira novi život, a za to treba mnogo energije, mnogo kiseonika. Kako će se anemija majke odraziti na formiranje ploda, da li će i plod patiti usled nedostatka kiseonika? Nažalost, ta anemija će se odraziti i na plod, jer se mogu roditi anemične bebe i mogu sporije napredovati usled nedostatka kiseonika.
Najbolje bi bilo da žene pre nego što isplaniraju trudnoću reše problem anemije, ako postoji, i da svakako povedu računa o nivou gvožđa u organizmu. Čak i kad žena nije anemična, na početku trudnoće, nego je na donjim granicama “normalnih” vrednosti, treba da povede računa, jer se u trudnoći količina krvi u organizmu poveća za 20-25%, pa su potrebne i dodatne količine gvožđa. Normalno je pod navodnicima, jer te sve vrednosti treba uzeti krajnje okvirno, svaki čovek je priča za sebe, neki su sa vrlo malim količinama gvožđa ceo život i tako funkcionišu, a drugi se ni sa normalnim vrednostima gvožđa ne osećaju dobro. U trudnoći gvožđe se pojačano usvaja u organizmu, ali i to je očigledno često nedovoljno. Tako naša anemična trudnica, čiji organizam već 9 meseci nosi plod i pati usled nedostatka kiseonika, treba da se porodi. Na porođaju će izgubiti još izvesnu količinu krvi, bar pola litre i više. Tako će anemična trudnica, postati anemična porodilja, a tek posle porođaja joj treba snage (mnogo kiseonika) da bude noćima budna i da neguje svoju bebu. Nažalost, o tome se ne vodi dovoljno računa. A anemija ne može da se leči preko noći, potrebni su meseci za stvaranje novih krvnih ćelija.
Kod nas se dosta vodi računa o nedostatku folne kiseline, skoro svaka trudnica dobija da pije folnu kiselinu u prvom tromesečju trudnoće. A koliko trudnica dobije gvožđe? Organizam trudnice stvara dodatne količine krvi, crpi rezerve gvožđa i drugih supstrata i u jednom trenutku nema više kapaciteta za stvaranje novog hemoglobina. Onda se u poodmakloj trudnoći, kad je organizam trudnice već prilično iscrpljen, ulazi u anemiju. Pa trudnica, buduća majka, ostaje bez snage i energije, a tek je čekaju izazovi porođaja i podizanja deteta.
Da li bi se značajan broj ovih anemija mogao sprečiti da se na vreme povede računa o potrebama trudnica za gvožđem? Verovatno da bi. Da li je dovoljno da trudnice dobijaju multivitaminske-multimineralne preparate tipa Prenatal, Mamavit? Pošto se gvožđe zaista teško usvaja, vrlo je diskutabilno i koliko ga organizam trudnice dobije iz ovih “vitamina za trudnice”. Ili bi bilo bolje ženama koje su anemične ili sa rizikom za anemiju ušle u trudnoću davati gvožđe na vreme, idealno bi bilo i pre trudnoće, a ako ne onda čim shvate da je trudna.
Posledice anemije se ne uzimaju dovoljno ozbiljno, pa verovatno zato ovaj nutritivni deficit prolazi bez dovoljno pažnje. Protiv anemije se mora dugo i istrajno boriti, pa treba početi na vreme.