Za šta se upotrebljava vitamin A?

Vitamin A je neophodan za vid, rast, razvoj kostiju, razmnožavanje, nastanak ćelija i tkiva, imunitet, za integritet sluznica i kože. Ovaj vitamin se primenjuje u nedostacima ovog vitamina, za poboljšanje vida, kod noćnog slepila, staračke makularne degeneracije, glaukoma, katarakte, za poboljšanje imunih funkcija. Koristi se i kod oboljenja kože, akni, ekcema, psorijaze, rana, opekotina i drugih kožnih problema. U kozmetičkoj industriji se koristi za smanjenje bora i kao zaštita od UV zračenja.

[ecwid_product id=“73910549″ display=“picture title price“ show_border=0 show_price_on_button=0 version=2]

U kojim namirnicama se nalazi vitamin A?

Vitamin A se nalazi u džigerici, jajima, ribljem ulju, punomasnim mlečnim proizvodima. Organizam proizvodi vitamin A iz beta-karotena i drugih karotenoida. Većina tamno zelenog lisnatog povrća i žuto-narandžasto povrće i voće (šargarepa, bundeva, kajsija, breskva) sadrže beta-karotene. Karotenoidni pigmenti uključuju alfa, beta i gama-karotene i kriptoksantin, a prisutni su i u uljima, npr. bundevino ulje. Količina apsorbovanih karotenoida i prevedenih u vitamin A zavisi od količine vitamina A i karotenoida u organizmu. Smatra se da karotenoidi obezbeđuju oko 50% potreba za vitaminom A. Jetra održava nivo ovog vitamina u relativno uskom opsegu, tako što ga skladišti i oslobađa po potrebi.

sargarepa

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin A je rastvorljiv u mastima, pa se bolje usvaja u prisustvu masne hrane u stomaku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom su individualne i zavise od stanja organizma, kreću se za odrasle od 2500IU retinola do 4000IU retinola kod dojilja. Ovaj vitamin se javlja u više oblika: retinol, retinal i retinoična kiselina, a na sadržaju proizvoda obično je označen kao retinol. Beta-karoteni su provitamini A, što znači da se u organizmu iz njih oslobađa ovaj vitamin, često se koriste umesto retinola ili u kombinaciji sa retinolom.

Gornja granica dnevnih preporuka za vitamin A je 10000IU. Uzimanje beta-karotena je bezbednije, jer se beta-karoteni ne akumuliraju u organizmu i nemaju toksičnih dejstava u visokim dozama.

[ecwid_product id=“73491027″ display=“picture title price“ show_border=0 show_price_on_button=0 version=2]

Kada može doći do nedostatka vitamina A?

Kod celijakije, oboljenja pankreasa, Hronove bolesti i drugih inflamatornih oboljenja creva dolazi do smanjenja usvajanja masti, pa može doći i do nedostatka vitamina A.

Kome su potrebne povećane količine vitamina A?

Povećane doze vitamina A mogu biti potrebne: imunodeficijentnim osobama, neuhranjenim osobama, kod nekih oboljenja creva. U prošlosti nedostatak ovog vitamina kod dece dovodio je do poremećaja u razvoju i oslabljenog imuniteta, ali uvođenjem ribljeg ulja, preventivno u ishranu, ovi problemi su umnogome rešeni. Riblje ulje je dobar izvor vitamina A i D.

Da li se može uneti previše vitamina A?

Hipervitaminoza A je stanje u kome je povećana količina vitamina A u odnosu na normalnu, a simptomi uključuju: glavobolju, umor, bol u mišićima i zglobovima, suvu kožu, usne, suve oči, opadanje kose. Hipervitaminoza A može dovesti do ozbiljnih oštećenja ploda, pa trudnice koje uzimaju multivitamine za trudnice, ne treba dodatno da uzimaju ovaj vitamin.

Ispitivanja su pokazala da hroničan povećan unos vitamina A (10000IU dnevno i više) može povećati rizik od razvoja osteoporoze kod žena u postmenopauzi i rizik za prelome kod muškaraca srednjih godina. Pošto su i pojedine namirnice obogaćene ovim vitaminom (ulja, margarini), kod uravnotežene ishrane starijim osobama se ne preporučuje dodatno unošenje istog.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin A?

Vitamin A ne treba primenjivati istovremeno sa retinoidima (Accutane), jer su to njegove sintetske forme i koriste se u velikim dozama , pa dodatni unos ovog vitamina može ispoljiti toksične efekte. Inače, žene u reproduktivnom periodu moraju primenjivati kontraceptivne mere i ne smeju biti trudne da bi smele koristiti ove lekove, jer može doći do oštećenja ploda. Ne preporučuje se duža primena vitamina A sa tetraciklinima (mogućnost povećanja intrakranijalnog pritiska), sa varfarinom (mogućnost povećane sklonosti ka krvarenju), sa hepatotoksičnim lekovima.

Kod dugotrajne upotrebe holestiramina, holestipola (smanjuju usvajanje holesterola) i orlistata – Xenical (za mršavljenje) može doći do pojave nedostatka vitamina A. Čak se nekad savetuje i dodatno uzimanje liposolubilnih vitamina (A, E, D, K) kod primene ovih lekova tokom dužeg perioda.

Napomena

Vitamin A se nalazi u mnogim vitaminskim formulama, npr. za oči, kožu, akne, imunitet, pa ako uzimate više vitaminskih preparata obratite pažnju na ukupan unos ovog vitamina. Ne preporučuje se dugotrajna i prekomerna upotreba vitamina A kod hroničnog alkoholizma i oboljenja jetre, zbog mogućnosti razvoja oštećenja jetre. Kod anemičnih osoba, uzimanje vitamina A sa gvožđem može povećati nivo hemoglobina više nego samo gvožđe. Cink je neophodan za usvajanje retinola, pa u nedostatku cinka može doći do pojave nedostatka ovog vitamina.

[ecwid widgets=“productbrowser search minicart“ categories_per_row=“3″ grid=“10,3″ list=“60″ table=“60″ default_category_id=“21126775″ category_view=“grid“ search_view=“list“ minicart_layout=“MiniAttachToProductBrowser“]